12 avg Veliki petak (Strasni petak): Hristova pobeda smrti

Istorijski osvrt: Veliki ili Strasni, tj.stradalni petak, jeste dan u koji, mi Hrišćani, obeležavamo stradanja Isusa Hrista, njegovo raspeće na časni krst, kao i njegovu smrt zarad života sveta. Svojom smrću, on je zapravo pobedio smrt i darovao nam mogućnost večnog života, koji će se desiti nakon našeg ovozemaljskog stranstvovanja.

Toga dana, crkva se seća događaja koji su neposredo prethodili Hristovom stradanju i vaskrsenju:

1. Izvođenje Hrista pred sud Pontija Pilata, rimskog upravitelja Judeje, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa čak i glasnih povika „raspni Ga, raspni Ga!“ Ovo su uzvikivali pripadnici jevrejskog izabranog naroda Božijeg, a koji u njemu nisu prepoznali obećanog Spasitelja sveta.
2. U nošenju krsta kroz grad, od upraviteljeve palate pa sve do brda Golgota (lobanja). Tu bu bili razapinjani najveći prestupnici i bezkrupulozni zlobnici. Oni su bivali osuđivani za velike prestupe prema ljudskim pravima, carskoj vlasti ili državi. Ovaj put koji je danas hrišćanima poznat pod nazivom „put bola“.
3. Razapinjanje Hrista i njegovog opraštanja dželatima rečima „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine.“
4. Na koncu svega, Hristos, Bogo-Čovek, umire na krstu. Marija majka i Marija Magdalena uspevaju da umole vlasti da Isus bude skinut sa krsta, pomazan mirom (po tadašnjim jevrejskim običajima), povijen u platno i položen u pećinu, u grob koji je Josif (njegov ovozemaljcki „otac“), bio pripremio za sebe, kada jednog dana umre.

U trenutku Hristove smrti, dolazi do pomračenja na Zemlji i sva priroda se u potpunosti menja. Uplašeni Rimljani i svi vlastodržci koji su se zatekli na tom mestu, sumnjajući i dalje u njegovu veličinu i Božanstvo, zapovedaju da se na grob navali ogroman kamen i postavi straža, kako niko ne bi mogao da ukrade njegovo telo i predstavi ga kao junaka ili čudotvorca.

Praznovanje: Ujutru na Veliki petak, čitaju se carski časovi, odnosno, služba koja svojim držanjem ukazuje i svedoči o suđenju i načinu ophođenja prema Gospodu Isusu Hristu i sama poslednja zbivanja pred njegovo stradanje. Zatim se odlazi kući i zajedno sa porodicom prebiva se u osećanjima tuge zbog Stradanja, ali i u isto vreme i radosti zbog samog predstojećeg dana Vaskrsenja. Farbaju se jaja, u znak sećanja na gore pomenuto, umoljenje tadašnjih vlasti, da daju telo Hristovo, da se sahrani kako dolikuje. Sam ovaj čin niko nije imao hrabrosti da učini, te su se Bogorodica i Marija Magdalena drznule da, iako uplašene od mogućeg stradanja, odu i zatraže dostojnu sahranu. Kao dar, odneli su crveno obojeno jaje, jaje kao znak služenja i poštovanja vlasti, jer je to bila najvažnija namirnica Rimskog Carstva, a crveno – kao boja ljubavi i poštovanja.

Naredna služba toga dana jeste „opelo Hristovo“ i ona predstavlja opelo Gospodu Isusu Hristu i služi se između carskih časova i iznošenja plaštanice.

Zatim se u večernjim časovima, obavlja „Iznošenje plaštanice“ – služba u spomen trenutka kada je Hristos predao svoj duh Bogu, negde oko tri časa popodne po našem vremenu. Na njoj se iznosi improvizovano i što darovitije oslikano ili izvezeno platno – plaštanica, koja se postavlja ispred oltara na posebno ukrašen odar, koji simbolično predstavlja Hristov grob. Vernici u najvećem redu i ljubavi, prilaze i sa dubokim poštovanjem i poklonom i celivaju plaštanicu.

Važno: Izrazito je važno istaći, da je ovo jedini dan u životu crkve, u koji se nikako ne služi liturgija. Zbog obajšnjenih tužnih događaja.

Liturgija je svečani odraz budućeg carstva Božijeg, a veliki petak najtužniji dan u koji je sam Gospod stradao, radi uspostavljanja iste.

Pravilo posta VELIKOG PETKA: Što se samog posta tiče, na ovaj dan, oni najistrajniji i najizdržljiviji i stalni članovi crkvene zajednice, poste strog post, u znak sastradavanja sa Gospodom. Ne jede se nikako riba, niti se, za pripremu namirnica, koristi ulje. To treba da poštuju podjednako, oni koji su predhodno postili ceo post, kao i oni koji poste kraći vremenski period.

Važno: Ove godine, praznik Blagovesti pada na Veliku subotu, tako da ni na njega nije razrešen post na ribu. I toga dana se posti stogo na vodi!

• Ono što bih još istakao, neka to bude moj zaključak, jeste da je neophodno, da se u ovim i svim predhodnim bogoslužbenim obredima i događajima (Veliki Četvrtak – liturgija, čitanje 12 jevanđelja, pre toga velika Sreda, Utorak, Ponedeljak, i u onoj meri u kojoj je to moguće, sve predhodne službe, 6 Nedelja posta, i druge službe u ovome svetome postu) MAKSIMALNO UČESTVUJE, kako bi se oni imali doživeti i razumeti na što ispravniji način.

DODATAK

Tokom Vaskršnjeg posta, vernici koji prisustvuju jutarnjoj liturgiji na Veliku subotu, mogu da poste na ulju do nedelje odnosno Vaskrsa.

HRISTOS VASKRSE!

Marko Petrović, apsolvent pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.